EKSPERTSKO  FARMAKOLOŠKO MIŠLJENJE O

PROIZVODIMA NA BAZI HELJDE

(Fogopurum eskulentum Moench.,Polugonaceae)

  1. OPŠTI NAUČNO-STRUČNI PODACI O HELJDI

Postojbina heljde je jugozapadna Azija, odakle se ova biljna vrsta širila na zapad u evropu i na istok u centralnu Aziju, Tibet i Kinu. Prema nekim podacima, čovek je znao za heljdu još pre 6000 godina p.n.e.

Heljda uspeva na siromašnoj, peskovitoj zemlji sa dosta vlage. To je jednogodišnja biljka, visine od 15 do 60 cm. Listovi su joj srcoliki, streličasti i zašiljeni. Cvetovi su maleni, crveni ili crvenkasto beli intezivnog mirisa koji privlači pčele, zbog čega se heljda ubraja i u medonosne biljke. Međutim ona se, prvenstveno, koristi kao hlebna biljka, premda se poslednjih godina, zbog visokog sadržaja bioflavnoida, o njoj sve više govori kao o lekovitoj biljci.

Heljdino brašno se mlevenjem jezgra heljdinih semenki (zrna), nakon uklanjanja spoljašne tvrde košuljice. Brašno od heljde je tamnije od pšeničnog brašna, a odlikuje se odsustvom glutena, na koji neke osobine reaguju izrazitom nepodnošivošću, i aminkiselinskim sastavom, zbog kojeg nutricionisti daju prednost heljdi u odnosu na ostale cerealije, uključujući i zob. Ovo se posebno odnosi na sadržaj aminokiseline lizin koji druge biljne vrste imaju veoma malo zastupljenu u svojim proteinima (tabela 1). Zbog odsustva glutena, posebno se preporučuje osobama kod kojih gluten izaziva enteropatiju (celijačnu bolest)(1).

Tabela 1.Prosečni sadržaj (%) aminokiselina u heljdi(2)

Aminokiseline

Celo zrno

Proteini heljde

Glutaminska kiselina

1.99

18.02

Arginin

1.47

13.27

Aspartat

1.20

10.86

Valin

0.85

7.71

Leucin

0.75

6.75

Lizin

0.66

5.99

Glicin

0.61

5.52

Fenilalanin

0.46

4.17

Serin

0.46

4.12

Alanin

0.45

4.03

Treonin

0.43

3.87

Prolin

0.41

3.66

Izoleucin

0.39

3.48

Tirozin

0.23

2.12

Histidin

0.23

2.11

Cistin

0.18

1.66

Metionin

0.15

1.37

Triptofan

0.14

1.29

Pored proteina, heljda je bogata i mineralima, u prvom redu, magnezijumom, oligoelementima, posebno manganom, hromom i cinkom, dijetnim vlaknima, vitaminima, pogotovo onima B-kompleks, biljnim mastimai bioflavonoidima od kojih u visokom procentu sadrži rutin (3,4). Upravo zbog rutina, čija količina u nekim varijatetima iznosi i do 8%, heljda je postala izuzetno cenjena u medicinskim krugovima, zbog čega je 1999, godine u Nemačkoj bila proglašena za lekovitu biljku godine(5).

 

2 MEDICINSKA PRIMENA HELJDE

2.1 Hronična venska insuficijacija

Hronična insuficijencija vena jedno je od najrasprostranjenijih oboljenja. Javlja se kod 10-15% muškaraca i 20-25% žena. Osnovni terapijski postupak kod ovog oboljenja usmeren je ka smirivanju zapaljenja, ukoliko postoji, i otklanjanju venske i limfne staze. Izbor lečenja zavisi od obima promena i lokalizacije (6,7).

Za lečenje bolesti vena već odavno se koristi čitav niz preparata na bazi lekovitog bilja kojima se, uz određene higijensko-dijetske mere (kretanje, smanjuje prekomerne telesne težine i dr.), može postići izvesno simptomatsko poboljšanje(6,7).

Heljda je relativno kasno prepoznata kao lekovita biljka – pre otprilike 30 godina. Zahvaljujući visokom sadržaju rutina, postala je glavna biljna sirovina za njegovo dobijanje, kao i za primenu u različitim bolestima, uključujući i hroničnu vensku insuficijenciju.

 Rutin je, prema mnogim autorima, najznačajniji i najviše korišćen flavonoidni heterozid. Za njega, kao i za druge flavonoide, naučno je potvrdjeno povoljno dejstvo na zid  krvnih sudova. Ova jedinjenja smanjuju premeabilnost i krtost, a povećavaju elastičnos i tonus zida kapilara. Zbog ovih svojstava svojevremeno je flavonoidima prepisivan i vitaminski karakter. U starijoj literaturi za kompleks bioflavonoida, čiji je glavni prestavnik rutin, često je korišćen termin Vitamin P, od  engleskog naziva Permeabilitu Vitamin( vitamin permeabilnosti)

 Povoljno delovanje flavonoida na zid krvno suda objašnjava se njihovom sposobnošću da, kao donori protono, sprečavaju različite okidativne reakcije štiteći na taj način ćeliju od oksidativng stresa. Drugo objašnjenje vezuje se za njihovu sposobnost  inhibicija enzima koji učestvuje u razgradnji elastina, jednog od osnovnih građevnih jedinica endotela krvnih sudova (4,5). Zbog toga se flavonoidne droge, njihovi ekstrakti ili pojedinačne izolovane supstance često koriste u terapiji različitih oboljenja uslovljenih poremećajima venske i limfne periferne cirkulacije

 Dosadašnja iskustva sa primenom heljde u lečenju poremećaja  prouzrokovanih hroničnom venskom insufijencijom pokazala su da njeni aktivni sastojci , u prvom redu bioflavonoidi, dovode do značajnog subjektivnog i objektivnog poboljšanja svih simptoma i znakova koje prate oboljenja vena donjih ekstremiteta: proširenje vena, otok nogu, umor u nogama, pucanje kapilara.

 Zbog klinički potvrđene terapijske efikasnosti u lečenju oboljenja  perifernih vena, preparati na bazi heljde su, sami ili u kombinaciji  s drugim biljnim drogama  sličnog dejstva, jedni su od najčešće korišćenih pomoćnih lekovitih srestava u toj indikaciji.

 

2.2 Diabetes meliitus

Aktivni sastojci heljde poznati su i po svom povoljnom dejstvu na nivo glukoze i krvi.

U ispitivanju sprovedenom na labaratoriskim životinjama sa eksperementalnom izazvanim dijabetesom, primena ekstrakta heljdinog zrna, snizila je nivo glukoze za 12-19% posle 1.5-2 sata od primene(3).

U jednom ispitivanju u kojem je podređen efekat konzumiranja hleba od heljdinog brašna prema onom pripremljenom od rafinisanog pšeničnog brašna na nivo glukoze u krvi, pokazano je da je u osoba koje heljdin  hleb ko redovno koristi u ishrani postignuta značajno bolja kontrola glikemije, nego kod onih koji koriste hleb od pšeničnog brašna. Pored toga, treba istaći da heljda u odnosu na druge žitarice, u većoj meri obezbeđuje osećaj sitosti, zbog čega se smanjuje potreba za unosom drugih namernica. Slično ovome, podaci jedne epidemiološke studije pokazuju da je kod žena koje su u svojoj ishrani imale češće zastupljena jela na bazi heljde, rizik od pojave dijabetisa bio za 21% niži nego kod onih kod kojih je zastupljenost heljde u ishrani bila značajno niža. Prema nekim autorima, ovako povoljan efekat mogao bi biti posledica visokog sadržaja magnezijuma u heljdi jer je poznato da hrana bogata magnezijum deluje preventivno na pojavu dijabetisa. Pored magnezijuma, izgleda da u hipoglikemijskom dejstvu heljde važnu ulogu igra i prisustvo hiro-inizotola, za kojeg je pokazano da povoljno utiče na metabolizam glukoze.

I kineski autori potvrdili su povoljan efekat konzumiranja heljde na nivo glukoze kod osoba sa dijabetesom. Oni navode podatak da je prosečni nivo glukoze kod osoba koje redovno konzumiraju namernice od heljde 3.9 mmol/L, za razliku od onih koji ne koriste heljdu u ishrani, kod kojih ova vrednost iznosi 4.56 mmol/L. U prilog ovome idu i rezultati ispitivanja na labaratoriskim pacovima kod kojih je dodatak heljde u ishrani tokom 15 dana doveo do sniženja nivoa glukoze sa 9.41 mmol/L na 7.57mmol/L

Izgleda da su opisani efekti heljde na metabolizam glukoze podjednako dobri i u dijabetisu tip 1 (insulin-zavisan dijabetes), kao i onom tip II (insulin-nezavisni dijabetes), što je posebno važno, budući da je najveći broj ovih bolesnika, upravo ima ovaj drugi tip dijabetesa.

 

2.3 Hiperholesterolemija

Proteini sadržani u heljdinom zrnu, osim visoke nutritivne vrednosti, ispoljavaju i snažan hipohelesterolski efekat, značajno jači od onog koji se postiže primenom sojinih proteina. U ispitivanju  Tomotake i sar pokazano je heljdini proteini pojačavaju sintezu žučnih kiselina i da povećavaju eliminaciju neutralnih i kiselih steroida fecesom, što bi moglo da stoji u osnovi njihovog hipohelesterolemijskog dejstva. Osim toga, oni ubrzavaju pasažu kroz probavni trakt i doprinose bržoj eliminaciji crvenog sadržaja, što bi moglo da utiče na smanjenje iskoristljivosti holesterola iz hrane, a, samim, tim, i na smanje njegovog nivoa u krvi (13).

S obzirom, na značaj hiperholesterolemije na razvoj ateroskleroze i povećani morbiditet od kardiovaskularnih bolesti, ovaj efekat heljde sigurno stoji i u osnovi njenog povoljnog dejstva  na povišeni pritisak, srčanu slabost, poremećaj moždane cirkulacije itd (3).

 

2.4  Ostalo

Dokazani hipoholesterolski efekat sastojaka heljde sigurno je dogovoren i za njeno preventivno delovanje na pojavu žučnih kamenaca (12). Naime, pokazano je da osobe koji u ishrani imaju zastupljene namernice na bazi heljde, manje obolevaju od žučnih kamenaca od osoba koje u ishrani ne koriste heljdu. Neki smatraju da je za ovaj efekat odgovoran i visok sadržaj dijetnih vlakana u integralnom zrnu heljde jer je poznato da hrana  bogata vlaknima smanjuje rizik od pojave žučnih kamenaca (3).

Hrani bogatom dijetnim vlaknima, ali i bioflavonoidima, pridaje se, poslednjih godina, i značaj u smanjenju rizika od nekih malignih bolesti, kao što je npr. rak debelog creva. U tome, prema nekim podacima, najvažniju ulogu igra visoka antioksidativna  aktivnost flavonoidnih jedinjenja, po kojima je heljda i prepoznata kao lekovita biljka (3).

Ovde treba istaći da flavonoidi iz biljnog sveta, kao snažni antioksidansi, mogu pružiti dodatnu zaštitu organizmu i protiv različitih štetnih uticaja iz okolinu, u čijoj osnovi stoji pojačana proizvodnja slobodnih radikala s poledičnim izazivanjem oksidativnog stresa (pojačana radijacija, preterano UV-zračenje, povećana koncetracija štetnih materija u vazduhu, inflamatorne bolesti itd.) (3).

Napred je već istaknuto da se heljda, zbog odsustva  glutena, posebno preporučuje osobama sa poznatom preosetljivošću  na gluten (1), pa bi i to, šire gledano, moglo da se svrsta u posebno područje primene proizvoda na bazi heljde.

 

3 NEŽELJENE REAKCIJE NA HELJDU

Suprotno zrnima heljde i proizvodima od njih, zeleni delovi biljke su toksični za ljude i životinje. Ako se ti delovi konzumiraju u velikim količinama mogu dovesti do pojačane osetljivosti kože na sunčevu svetlost koja se manifestuje teškim osipom po koži (fagopirizam). Na ovo je posebno osetljiva stoka svetle dlake (slabija pigmentacija), kao i ljudi svetlije puti (14).

 

4 ZAKLJUČAK I PREDLOG

Heljda (Fagopyrum esculentum Moench., Polygonaceae) je poznata hlebna biljka koja se još od antičkih vremena koristi u ishrani ljudi i životinja. Od nutritivnih komponenti njenog zrna treba posebno istaći visok sadržaj proteina jedinstvenog aminokiselinskog  sastava koji heljdi daje superiornost u odnosu na druge žitarice. Pored toga, zrno heljde sadrži masti, dijetna vlakna, brojne minerale, od kojih se visokim sadržajem izdvaja magnezijum, zatim oligolemente (mangan, hrom, cink), kao i vitamine. Posebnost heljde je i u visokom sadržaju bioflavonoida, među kojima dominira rutin, zbog čega se heljda poslednjih decenija sve više koristi i kao lekovita biljka. Takođe, treba istaći i odsustvo glutena u zrnu heljde, s obzirom na preosetljivost nekih osoba na gluten, zbog čega im je uskraćena mogućnost konzumiranja žitarica koje ga sadrže.

Danas već postojie i naučni dokazi o povoljnom delovanju aktivnih sastojaka heljde na poremećaje prouzrokovane hroničnom venskom insuficijencijom, na metabolizam glukoze, povišene nivoe holesterola, povišen krvni pritisak i probleme koji prate ateroskelrotski proces. Visok sadržaj dijetnih vlakana i bioflavonoida preporučuju je za upotrebu i u stanjima kod kojih je dokazan povoljan efekat ovih komponenti (npr. povećan rizik od nastajanja žučnog kamenca, raka debelog creva, oksidativnog stresa, itd.).

Imajući u vidu izneseno, heljda, odnosno zrno i brašno heljde i proizvodi od njih, mogu se preporučiti kao zdrava hrana, posebnih nutritivnih i lekovitih svojstava. Zbog toga bi trebalo da heljda bude što više zastupljena u ishrani stanovništva  svih starosnih grupa, a posebno onih sa povećanim rizikom za nastanak dijabetesa i niza kardiovaskularnih oboljenja, uključujući hroničnu vensku insuficijenciju, povišeni krvni pritisak i aterosklerozu.

Beograd,

Mart, 2007                                                                                             Mišljenje dala:  

                                                                                                         Prof. Dr Silva Dobrić